Ljubav, to je svest duše, koja voli i stvara.

Pesniku (Samo pesnik pesnika razume) Tebi, pesniče noćas zborim, tebi, što rečima osvajaš ljude, tebi, što pesmama svojim slamaš nežna ženska srca. Ko će te bolje od mene znati, kad samo pesnik pesnika razume. Iste su nam noći duge u samoći, kad stihove svoje ispisujemo i zaljubljeni kada smo, a i kada nismo, mi setne, ljubavne pesme stvaramo. I drhtava nam ruka olovku steže, dve, tri čaše popijenog vina, noćas nas ugrejati neće. Ljubavi željni, večito je tražimo, kroz stihove tuđe ili naše, molimo se da ljubav svoju nađemo. I pišemo sonete i ode ljubavi, sve ih u himnu pretvaramo, a sami smo i bolno tužni, dok drugi misle da smo srećni u ljubavi, mi smo samo čežnjive male poete. I znam te pesniče, znam te kako dišeš, iste smo duše romantične, ljubavlju zanesene,. stihovima se isceljujemo, rane svoje pesmama lečimo. I ne odustajemo nikada od potrage za ljubavlju, snažno istrajavamo i hrabro idemo dalje, sa svakom...

Žena i ljubav Dođe ona nezvana i sama, kad je ne očekuješ i nimalo joj se ne nadaš. Dođe i poremeti ti snove, i misli. I donese ti boli i patnje, ponekad i radosti silne. I ne prizivaš je, ali stalno na nju čekaš, jer ipak ti si žena, žena, koja želi ljubav, koja želi da ljubi, koja želi da sanja. I uvek si je željna, a sama. I svaki put joj poželiš dobrodošlicu i svaki put joj daš srce na dlanu. I veruješ joj I veruješ sebi, da će taj put biti bolje, da će manje boleti, da će te više voleti, a ona dođe sama, nepozvana i sama netragom i ode. I tako svaki put, žena i ljubav se nadmudruju, svoje bitke igraju, nekad žena u ljubavi pobedi, a ponekad žena u ljubavi izgubi.

Mojih petnaest godina Imala sam petnaest godina i pregr št  snova u svojim očima. Volela sam šetnje Kalemegdanom i dečje igre u šumi Košutnjaka. Imala sam maštu razigranu u kojoj sam bila vila i princeza, Avalom sam hodala, Vilenjačko carstvo sam tražila. Imala sam  sestru stariju, koja je volela da čita, od nje sam knjige uzimala, i noćima nad čudnim sudbinama junaka uzdisala. Govorila je da je život borba, više tuge, nego sreće, ali da se malim stvarima trebamo radovati. Imala sam i brata mlađanog, sa njime sam se ratnih igra naigrala, dobre junake smo igrali, loše smo sve savladali. Govorila sam mu da će dobro pobediti I da će ljubav našim životima zauvek vladati. Imala sam petnaest godina i nisam još znala šta sam htela, i mnogo toga mi nije bilo jasno, ali znam da sam uvek želela samo jedno, da svuda u svetu ljubav bude.

Tra ži se ljubav Traži se ljubav, ona jedna, izgubljena, ona tajna, sakrivena, ona iz mladosti naše, ona u stihove opevana. Traži se ljubav, ona čedna, razigrana, ona naivna i stidljiva, ona u koju smo se kleli, ona zbog koje smo drhtali. Traži se ljubav, ona strasna i duboka, ona iskrena i silna, ona o kojoj smo maštali, ona o kojoj smo sanjali. Traži se ljubav takva, ko je nađe, neka je sačuva, takva ljubav jedino je ljubavi naše vredna.

Za sva nasmejana jutra Pišem onima koji su od jutra nasmejani, što u srcima još su deca, što od snova nisu odustali. Onima, koji imaju ogromno srce ljudsko, strastveno i hrabro i pregršt uspomena  u mislima i duši. Pišem za sva nasmejana jutra onih, koji ulicama grada idu tragom nekih svojih davnih ljubavi i kojima je srce toplo, milo i dobro i svakoga sa osmehom na licu svome sreću. Pišem za sve osmehe, koji krase lice, koji kriju nagoveštaj ljubavi i sreće, koji čine da se na osmeh osmehom uzvrati i da se onda na sve strane rasprši, da jutra nasmejanim napravi.

Ljubavna elegija Kada godine mnoge pro đu i kada sećanja navale iz duše, a  mislima nam zaplove svi dani, sve godine naših življenja, naših ljubavi i zapljusnu nas osećanjima sete, tuge, ali i radosti, pa se sa nemirom ili ushićeni setimo tih vremena i zapitamo da li je sve baš tako moralo biti ili je moglo biti manje bolno. Sve te ljubavi, koje su nas srećom ispunjavale i sve te patnje, koje su nas tugom punile, da li su se baš one morale desiti, da li su se mogle nekako izbeći, da li smo trebali manje voleti ili više se truditi, više voleti. Ljubavi, koje su nas razarale, ljubavi, koje su nas bez glasa ostavljale, ljubavi, zbog koje smo se preporađali, ljubavi, zbog koje smo živeli. Sve  te ljubavne elegije zauvek su nas promenile, obeležile ožiljcima utisnutim na duši, da zbog nje stradamo, da se zbog nje radujemo, da mislimo da je vredno živeti samo ako imaš nekoga ko će te voleti i koga ćeš voleti. Ljub...