Ljubav, to je svest duše, koja voli i stvara.

Živiš u slikama, u snovima jedne žene. I dalje razbarušene, loknaste i duge kose, i sjajem zelenih očiju. U tim preslikama, još uvek nosiš Ničeovu knjigu u ruci, dok drugom rukom sklanjaš pramen sa tvog lica, nikad nasmejanog, uvek ozbiljnog. Rodio si se, govorio si joj da menjaš svet. Stari duh je živeo u tvom mladom telu, verovala ti je, i ako te nije razumela. Govorio si da se ovde dešava jedna čudna igra, ali da se ne igra po zakonima svemira. Da je tama nadvladala i da svetlo jedva gori. Govorio si joj, da si ti iskra, koja će rasplamsati svetlo. A ona, ona ti je verovala i volela te, najčistije i najnevinije, i upijala svaku tvoju reč. U tišini noći, zagrljeni, čitali ste knjige, ti tvog Ničea, ona svog Jesenjina, Dani su vam prolazili u šetnji pored reke, slušanju muzike ili sviranju, ti na klaviru, ona na violini. Govorio si da te ravnica guši, da ti trebaju šume i planine i otišao si na put, na put bez povratka, da nađeš svoje mest...

Sve ljubavi počinju jednim stidljivim pogledom, jednim iskrenim osmehom. Započinju skriveno u našim srcima, nesvesno nas zavodeći, stvarajući ljubavnu čaroliju. Magija, koja počinje da živi, ponekad kratko traje i završava se prerano da bi ostvarila ljubav. Puno je priča neostvarenih ljubavi, puno je tu boli i tuge, ponekad samo pokušavamo da to zakrpimo i nastavimo dalje, da i dalje volimo te crte njihovih lica, na muku izvučenih nežnosti i poljubaca. Želimo samo da volimo, da se predamo ljubavi, na trenutak da je živimo, ma koliko kratko taj trenutak trajao. Volimo lažno, volimo izmišljeno, volimo na sve načine i ako znamo da su pogrešni. Želimo da ostvarimo ljubav, na papiru makar da je zapišemo. Gonjeni strašću tražimo je u svemu, otkrivamo je u rečima, i ako je tamo nema, i u osećanjima, i ako znamo da nisu prava. Ne znamo da li smo heroji, koji žele samo ludo da vole ili kukavice, koje ne žele da budu same, pletemo niti ljubavne mreže, nekad sm...

Svaki momenat koji živimo, svaka situacija koju iskusimo, sva naša čekanja i nadanja, naše neprospavane noći i jutra okupana suzama, ali i ona draga buđenja poljubcima, sve je to život, sve je to ljubav. Nazdravimo noćas, svim zaljubljenima, koji tkaju svoje snove i onima usamljenima, koji budni čekaju zore. Za sve naše nostalgije i odlaske i dolaske, za naše ponose, koje nas često stegnu unutar nas, pa ne znamo gde smo stali i ne znamo šta smo postali. Ograničeni u našim srcima, ne vidimo izlaz, ne umemo da oprostimo i da krenemo dalje. Ne umemo da uhvatimo noć, da je čvrsto držimo rukama i da pobedimo tuge u nama. Nazdravimo noćas, onima koji znaju da vole, koji su pobedili svoje sujete i koji plešu u istom ritmu ove muzike života i ljubavi. Neka nam noći budu obojeni najlepšim snovima, neka nam srca pevaju u ljubavi, sve je to život, sve je to ljubav...