Daniela Todorović - Pesniku (samo pesnik pesnika razume)

Pesniku

(Samo pesnik pesnika razume)

Tebi, pesniče noćas zborim,

tebi, što rečima osvajaš ljude,

tebi, što pesmama svojim

slamaš nežna ženska srca.

Ko će te bolje od mene znati,

kad samo pesnik pesnika razume.

Iste su nam noći duge u samoći,

kad stihove svoje ispisujemo

i zaljubljeni kada smo,

a i kada nismo,

mi setne, ljubavne pesme stvaramo.

I drhtava nam ruka olovku steže,

dve, tri čaše popijenog vina,

noćas nas ugrejati neće.

Ljubavi željni,

večito je tražimo,

kroz stihove tuđe ili naše,

molimo se da ljubav svoju nađemo.

I pišemo sonete i ode ljubavi,

sve ih u himnu pretvaramo,

a sami smo i bolno tužni,

dok drugi misle da smo srećni u ljubavi,

mi smo samo čežnjive male poete.

I znam te pesniče,

znam te kako dišeš,

iste smo duše romantične,

ljubavlju zanesene,.

stihovima se isceljujemo,

rane svoje pesmama lečimo.

I ne odustajemo nikada

od potrage za ljubavlju,

snažno istrajavamo

i hrabro idemo dalje,

sa svakom novom napisanom pesmom,

bliži smo istini,

bliži smo ljubavi.

O, pesniče kako te razumem,

pun si ljubavi i želje da je daš,

tražiš svoju muzu, svoju vilu,

da joj nežno stihove šapućeš,

da je zagrliš rečima,

da je voliš pesmama,

da svu ovu ljubav na papiru oživiš,

da zauvek u ljubavi budeš.

Tebi, pesniče noćas pišem,

za tebe se iskreno molim,

da te ljubav prati svuda,

da to bude jedina tvoja sudba,

da opet nekoga tako silno voliš.