Daniela Todorović - Ljubavna elegija

Ljubavna elegija

Kada godine mnoge prođu

i kada sećanja navale iz duše,

a  mislima nam zaplove svi dani,

sve godine naših življenja,

naših ljubavi

i zapljusnu nas osećanjima

sete, tuge, ali i radosti,

pa se sa nemirom ili ushićeni

setimo tih vremena

i zapitamo da li je sve baš tako

moralo biti

ili je moglo biti manje bolno.

Sve te ljubavi,

koje su nas srećom ispunjavale

i sve te patnje,

koje su nas tugom punile,

da li su se baš one morale desiti,

da li su se mogle nekako izbeći,

da li smo trebali manje voleti

ili više se truditi, više voleti.

Ljubavi, koje su nas razarale,

ljubavi, koje su nas bez glasa ostavljale,

ljubavi, zbog koje smo se preporađali,

ljubavi, zbog koje smo živeli.

Sve  te ljubavne elegije

zauvek su nas promenile,

obeležile ožiljcima utisnutim na duši,

da zbog nje stradamo,

da se zbog nje radujemo,

da mislimo da je vredno živeti

samo ako imaš nekoga ko će te voleti

i koga ćeš voleti.

Ljubavi, koje ćeš zauvek nositi u sećanju,

do poslednjeg daha,

do poslednjeg trena.