Daniela Todorović - Mojih petnaest godina

Mojih petnaest godina

Imala sam petnaest godina

i pregršt  snova u svojim očima.

Volela sam šetnje Kalemegdanom

i dečje igre u šumi Košutnjaka.

Imala sam maštu razigranu

u kojoj sam bila vila i princeza,

Avalom sam hodala,

Vilenjačko carstvo sam tražila.

Imala sam  sestru stariju,

koja je volela da čita,

od nje sam knjige uzimala,

i noćima nad čudnim sudbinama

junaka uzdisala.

Govorila je da je život borba,

više tuge, nego sreće,

ali da se malim stvarima trebamo radovati.

Imala sam i brata mlađanog,

sa njime sam se ratnih igra naigrala,

dobre junake smo igrali,

loše smo sve savladali.

Govorila sam mu da će dobro pobediti

I da će ljubav našim životima zauvek vladati.

Imala sam petnaest godina

i nisam još znala šta sam htela,

i mnogo toga mi nije bilo jasno,

ali znam da sam uvek želela samo jedno,

da svuda u svetu ljubav bude.