Ljubav, to je svest duše, koja voli i stvara.

Protkani svim onim mirom i nemirom, čežnjivi i satkani ljubavnom žudnjom, ustreptali i razigrani novoprobuđenom zorom, jedva dočekani da se rode u nekoj novoj pesmi, ljubavni stihovi, tako magični, tako savršeni, čekaju svoj prvi ples, svoju prvu strofu da opevaju svaku  novu ljubav, da zaigraju svoj novi prvi ples, iznova se stideći i crveneći u otkrivanju magije poljubca i novog mirisa i dodira dvoje ljubavnika. Ah, ti ljubavni stihovi, koji pletu svoju mrežu novih uzdaha i izdaha, nalazeći utehu i ublažavajući strepnju novoprobuđene ljubavi, čineći svaki novi dan čarobnom avanturom, punom smeha i radosti, dok se dvoje zaljubljenih upoznavaju, dok se hrabro grle i miluju, a srca im  kucaju kao jedno. Ne postoji ništa više tada za njih, samo ljubav i stihovi ispisani na papiru kao trag njihove strasno prožimajuće ljubavi. Ah, ti  ljubavni stihovi...  

Pro ći će godine i godine, satkane od sreće i tuge, od mržnje i ljubavi. Neki  ljudi će ti se diviti, neki će ti se smejati, neki će te voleti, a neki  će te kriviti. U toj borbi za sebe, nekada ćeš dobiti, nekada ćeš izgubiti. Svet će ti se ponekad činiti kao divnim mestom za život, a nekada ćeš misliti kako se sva tama slila ovde. I bićeš u pravu i grešićeš puno puta. I padaćeš i nanovo ćeš se dizati, nekada hrabar, nekada uplašen. Neki će misliti da si dobra osoba, neki će ti suditi, ali, svi oni nisu oni čiji sud moraš proći, nisu to ni tvoji otac, ni tvoja majka, jedino, čija se presuda računa je osoba koja ti uzvraća pogled iz ogledala, tvoje lice, koje te gleda pravo u oči, samo ono ti može reći istinu, njega ne možeš prevarati, makar ceo svoj život varao druge, ali, ako ne budeš iskren  prema sebi, dočekaće te samo suze i bol u srcu dok budeš posmatrao svoje lice u ogledalu.