Ljubav, to je svest duše, koja voli i stvara.

Mojih petnaest godina Imala sam petnaest godina i pregr št  snova u svojim očima. Volela sam šetnje Kalemegdanom i dečje igre u šumi Košutnjaka. Imala sam maštu razigranu u kojoj sam bila vila i princeza, Avalom sam hodala, Vilenjačko carstvo sam tražila. Imala sam  sestru stariju, koja je volela da čita, od nje sam knjige uzimala, i noćima nad čudnim sudbinama junaka uzdisala. Govorila je da je život borba, više tuge, nego sreće, ali da se malim stvarima trebamo radovati. Imala sam i brata mlađanog, sa njime sam se ratnih igra naigrala, dobre junake smo igrali, loše smo sve savladali. Govorila sam mu da će dobro pobediti I da će ljubav našim životima zauvek vladati. Imala sam petnaest godina i nisam još znala šta sam htela, i mnogo toga mi nije bilo jasno, ali znam da sam uvek želela samo jedno, da svuda u svetu ljubav bude.

Tra ži se ljubav Traži se ljubav, ona jedna, izgubljena, ona tajna, sakrivena, ona iz mladosti naše, ona u stihove opevana. Traži se ljubav, ona čedna, razigrana, ona naivna i stidljiva, ona u koju smo se kleli, ona zbog koje smo drhtali. Traži se ljubav, ona strasna i duboka, ona iskrena i silna, ona o kojoj smo maštali, ona o kojoj smo sanjali. Traži se ljubav takva, ko je nađe, neka je sačuva, takva ljubav jedino je ljubavi naše vredna.

Za sva nasmejana jutra Pišem onima koji su od jutra nasmejani, što u srcima još su deca, što od snova nisu odustali. Onima, koji imaju ogromno srce ljudsko, strastveno i hrabro i pregršt uspomena  u mislima i duši. Pišem za sva nasmejana jutra onih, koji ulicama grada idu tragom nekih svojih davnih ljubavi i kojima je srce toplo, milo i dobro i svakoga sa osmehom na licu svome sreću. Pišem za sve osmehe, koji krase lice, koji kriju nagoveštaj ljubavi i sreće, koji čine da se na osmeh osmehom uzvrati i da se onda na sve strane rasprši, da jutra nasmejanim napravi.