Daniela Todorović - Pesnici ne umiru

Pesnici ne umiru

Ne umiru nikada,

ti pesnici velikani,

stihotvorci britki što reči pokoravaju

i  u zlatne stihove pesme ukrašavaju.

Ne umiru oni nikada,

ni kada životni vek im isteče,

večno oni traju,

u svim ispisanim pesmama,

koje se čitaju i recituju,

u svim popijenim čašama vina,

kojima se njima za večnost i slavu čestita.

Oni su tu, uvek sa nama,

kada se nađemo između tuge i radosti,

između jave i sna,

ljubavi i patnje,

pa zaronimo tada duboko

u njihove pesme čežnje i nade,

te kroz smeh i suze čistimo naše duše.

I dobijamo tad snagu i ne gubimo veru,

već jačamo ljubav,

prema Rodu, prema domovini,

prema svima, koji se čovekom zovu.

Ne umiru zato nikada,

ti pesnici velikani,

duhovnici i rodoljubci,

što lepotom duha zrače,

ti borci što sa perom kao mačem ratuju,

da istina i pravda pobede zlo,

da ljubav i vera pobede strah.

Ne, ne umiru pesnici nikada,

kroz pesme svoje oni večno traju.