Daniela Todorović - Krug života

Vrti se, vrti se,
kao vrteška u parku,
naivni i dobri,
pomislimo da se
točak sreće okreće.
I eto, nas ovde,
na ovoj malenoj planeti,
gde od sreće nema ni mrvice.
Mislimo,
ma neka ide život,
živeću i pustiću druge
da žive kako hoće.
Voleću,
i pustiću druge da vole,
mene ili bilo koga.
Ali, ne
nevoljno uvučeni i
prevareni,
večno ćemo se
vrteti u tom krugu života.
I borićemo se,
jer će nas napadati.
I bićemo hrabri, neustrašivi
i u boju nekad pobediti,
nekad nesrećno izgubiti
jer će nas kukavice izazivati,
a najgori ološ izdati,
u hordi, u čoporu,
kao stampedo,
tako složni u zlu,
jurišaće da nas
izbace negde daleko,
ne znajući da odavde
nema izlazaka.
Ulaz je samo jedan,
izlaz ne postoji.
Davno uništen,
mrežom zlosutnom ograđen.
Krug života,
to je samo ponavljanje,
od života do života,
da nam oduzmu veru,
da nam ukradu nadu,
da mam ogade ljubav,
da mam unište volju.
A mi, jadni mislimo,
ma , biće bolje,
u nekom životu posle,
a možda se i u onom pre,
nešto lepo dešavalo.
Svi mi padamo na tom putu,
a mislimo da ćemo dosegnuti zvezde.
A krug života se vrti i vrti,
kao vrteška u parku.
Naivni i dobri,
svaki put pomislimo
da se to točak sreće
samo za nas okreće.