Daniela Todorović - Pesnici

A

h, ti pesnici, romantični zanesenjaci,

što olovkom po papiru stihove ispisuju,

kao slikari četkicom što platno bojama krase.

Kada pesmu stvaraju, reči najlepše traže.

Ljubav strasnu da opevaju,

(kao da niko takvu pesmu nije već opevao),

nove i nove stihove pišu.

Nikada o ljubavi ne prestaju da govore,

da joj  recituju,  da o noj i  zapevaju.

Ljubav je njima, prva i najvažnija tema,

o njoj samo zbore,

nikad kraja, uvek iz početka,

o ljubavi, samo o ljubavi da se piše.

Ima tu tuge, ali i radosti,

sete, čežnje,  nade i snova.

Ah, ti pesnici mili, dragi,

i sa dvadeset godina, kao da su stari,

a sto kada imaju, onda  su  kao mladi.

Miljenici bogova,

u ljubavi nevoljeni,

u životu usamljeni,

kada zemljom hodaju, kao da lete.

Očarani i začarani,

ljubavnom magijom  ispunjeni,

svoj život u maštu su pretvorili,

očima budnim snove sanjaju.

Ah, ti pesnici, pomalo luckasti i detinjasti,

nadasve uvek zaljubljeni,

sa hrpama papira uvek pored sebe,

spremni da nove stihove olovkom nanesu,

o ljubavi, tuzi, radosti, pa i smrti,

ne onoj običnoj, nego onoj zbog ljubavi,

ljubavi nekoj nesrećnoj,

gde dvoje što se vole, ne mogu zajedno biti.

Ah, ti pesnici, naivni i puni ljubavi,

što ovaj svet čarobnim mestom prave,

gde je ljubav prva i poslednja stvar,

za koju se živi,

o kojoj se piše.

Ah, ti pesnici...

x