Daniela Todorović - Himna ljubavi

Himna ljubavi

(posvećeno Halilu Džubranu)

Naučio si me pesniče moj dragi,

 da lepotu sveta  vidim svugde,

da u svojim osećanjima prepoznam ljubav,

da u tvojim stihovima saznam tajnu ljubavi,

da u tvojim pesmama spoznam istinu života.

Naučio si me da se topim u maštanjima o detinjstvu,

u sećanjima na mladalačku ljubav,

o tim čudesnim vremenima

u kome nam tela sazrevaju,

a duše nam se menjaju,

kada nam spoznaje o ljubavi duboke postaju.

Kada nam se srca slatkim osećanjima ispune,

kada nam srca  samu tugu i gorčinu kriju.

Kada nam život suze ispune,

kada nas strast ponese,

da i u nesanici  noću uživamo.

Naučio si me moj mili pesniče,

 da verujem u ljubav,

u prvu I poslednju,

i onu najsrećniju,

i onu najnesrećniju,

da i u osami pišem pesmu najromantičniju,

onu himnu ljubavnu

iz duše naše satkanu..

Naučio si me da me poezija nadahne,

da se zori radujem zbog sjaja Sunca,

da se noći radujem zbog svetlosti Meseca,

da u žuboru potoka čujem najlepšu muziku,

a u poju ptica najlepšu pesmu.

Naučio si me pesniče nad pesnicima,

 da od ljubavi ništa nije važnije,

da bez nje i večnost na zemlji ili bilo gde,

bila bi prazna,

kao školjka bez bisera.

Naučio si me da slavim sve tuge,

da srce ispunim radošću bitisanja,

da u svojoj patnji,

osmehom obrišem suze.

Da zauvek pamtim da svoju ljubav darujem,

da o njoj govorim, da o njoj pišem, da joj recitujem,

da je ona razlog mog udisaja i izdisaja,

da budem spremna da se u njoj rodim

I zbog nje umrem,

na stotine puta,

iznova i iznova. 
Da  okupana njome,

živim svoj život ljubavi,

da uplovim u te njene čari i zanose,

da dopustim duši da poleti,

da zagrlim ljubav i ne pustim je nikada.

Naučio si me da otpustim bol,

kada moja duša tka veo očaja I beznađa,

da nedam senama da me plaše,

da obojim svoj svet najlepšim bojama,

bojama ljubavi.

Kada mi je duša praznija od bezdana bila

i kada je moja nesrećna ljubav surovija od smrti bila,

kada sam se osećala kao da sam u tamnici,

okovana I izdana,

naučio si me da u samoći stihove pišem,

da ih sve u himnu ljubavi pretvorim,

da nebeskim jezikom o ljubavi govorim.

Naučio si me da je ljubav radost u našim srcima,

da u ljubavi samo lepotu vidimo,

da je ljubav potpuno razumevanje

između muškarca I žene,

koje se u jednom trenu ostvaruje

i stvara čežnju nad čežnjama,

što se iskrenom ljubavlju naziva.

I hvala ti, moj pesniče,

što u tvojim pričama I pesmama,

naučih da ljubav traje i živi,

i kad smo sami i kad nismo,

i kad nas vole i kad nevoljeni smo.

I da će trajati i kad nas ne bude bilo,

u svim zapisanim stihovima o ljubavi,

u svim napisanim himnama ljubavi.