Daniela Todorović - Lice u ogledalu

Proći će godine i godine,

satkane od sreće i tuge,

od mržnje i ljubavi.

Neki  ljudi će ti se diviti,

neki će ti se smejati,

neki će te voleti,

a neki  će te kriviti.

U toj borbi za sebe,

nekada ćeš dobiti,

nekada ćeš izgubiti.

Svet će ti se ponekad

činiti kao divnim mestom za život,

a nekada ćeš misliti

kako se sva tama slila ovde.

I bićeš u pravu

i grešićeš puno puta.

I padaćeš

i nanovo ćeš se dizati,

nekada hrabar,

nekada uplašen.

Neki će misliti da si dobra osoba,

neki će ti suditi,

ali, svi oni nisu oni čiji sud moraš proći,

nisu to ni tvoji otac, ni tvoja majka,

jedino, čija se presuda računa

je osoba koja ti uzvraća pogled iz ogledala,

tvoje lice, koje te gleda pravo u oči,

samo ono ti može reći istinu,

njega ne možeš prevarati,

makar ceo svoj život varao druge,

ali, ako ne budeš iskren  prema sebi,

dočekaće te samo suze i bol u srcu

dok budeš posmatrao svoje lice u ogledalu.