Daniela Todorović - Za ljubav se ne moli

Retko te se setim,
više onda kad sam
na sebe samu ljuta,
kad mislim da je
sve to bilo uzaludno
gubljenje vremena,
biti sa tobom
i pokušavati doći
do tvog srca,
tako hladnog,
ukočenog,
ispraznog.
Bila je to moja životna drama,
a tebi je to bio samo trenutak zaslepljenosti.
Neka nova muza,
kojoj si očarano pisao stihove,
cele pesme o večnoj ljubavi.
Smatrao si da je tvoj svet predivan
i da treba da budem srećna
što delim to neko vreme s tobom.
Oh, kako sam srećna bila pobeći
iz te tvoje utopije.
Virtuoz sa rečima,
a duša gola, ogoljena
da ogoljenija ne može biti.
Čitala sam te tvoje divne pesme,
ali ih nisam osetila u svom srcu,
nisu me dotakle,
jer, gle istine,
u njima nije bilo ljubavi
i ako su o njoj govorile.
Nisam ti pisala pesme,
niti jedan stih ti nisam posvetila,
nisi bio moja muza
i ako sam sebe ubeđivala,
da to jeste ljubav,
da je bila ljubav.
Sada znam da nije,
jer za ljubav se ne moli,
ljubav se živi,
a ti,
ti je nisi živeo,
samo si o njoj pisao.
a nisi znao,
da svaki stih te pesme,
mene je boleo,
jer, gle istine,
nikada me nisi ni voleo.