Daniela Todorović - Da te još uvek volim

Da te još uvek volim

Razumela bih tvoje reči,

tako smislene i realne,

da sve prolazi,

da se sve menja,

a srce može patiti

i biti bolesno,

kao ubrano cveće,

koje na kraju uvene.

I prošlost je samo prošlost

i treba tamo da ostane,

ljubav gori i izgori,

i nikada se ponovo ne upali.

Ljubav dođe i prođe,

uzaludno je ponovo je oživljavati

i njene tragove pratiti.

Da te još uvek volim,

verovala bih u svaku tvoju reč,

ali moj put ljubavi nije kao tvoj,

ja verujem da srce može da ozdravi

kada se novom ljubavi ispuni,

ja verujem da ljubav uvek

može da se zapali 

i da se nikada, 

ali baš nikada ne ugasi.

I cveće ne bi nikada uvenulo,

da ga ne bereš,

već da ga sa korenom posadiš

i čekaš da naraste i procveta

a onda svojim mirisom i lepotom

da te očara.

I ne bih nikada zaboravila

svoju prošlost,

ni onu sa tobom,

jer sve se može pretvoriti

u divno sećanje, koje ostaje

zauvek u nama,

da bi voleli lepše, više i bolje

i zauvek u sada.

I stvarno je nekada potrebno otići, 

da bi našao nekog novog,

novu divnu dušu,

koju ćeš voleti

i čije ćeš tragove pratiti.