Daniela Todorović - Umorna sam od izvinjenja

Ne znam zašto večeras

želiš da se svađaš sa mnom,

razočaravaš me, kao i uvek,

iz hiljadu razloga koje znam,

ne želim da delim te demone u tebi,

ne trebaju mi tvojji nemiri.

Ne znam zašto želiš da me pratiš,

kada ti i ja,

dva smo sveta odvojena.

Ja bih da plešem na Suncu,

ti bi da čutiš ispod Meseca.

Osećam se tako usamljeno

pored tebe,

ne želim više da se izvinjavam

za svaku reč koju izgovorim,

umorna sam.

Svi mi žudimo za srečnim životom,

ali ti i kad ga imaš,

moraš da ga zamračiš,

kao da si vampir, koji ispija tuđu krv,

pa se napijaš njom

i osećaš se bolje.

Ne mogu te više pratiti

na tvom putu ispod Meseca,

izgubljenog u Svemiru.

Imam svoj novi put,

osvetljen Suncem,

gde sam ponovo prošla sebe.

Izvini, poslednji put,

ali dalje nastavljam sama.

Umorna sam od izvinjenja...