Daniela Todorović- Opet volim kao prvi put

Proleće te je opet meni dovelo
ni kiše te nisu omele
ni daljina od grada do grada
da dođeš do mene sada
i predaš mi svoje srce celo.

Daješ mi sve,

do poslednjeg daha,
svoje neprospavane noći,
i očaje novoga dana.
Daješ mi svoje suze

i svoje poljubce,
svoje loše navike,

zbog tuge velike stvorene.

A ja,

ja opet volim kao prvi put,
usne svoje tvojim predajem.
Pišem ti pesme, a znam,
nisu one dobre za tebe
ne mogu napisati niti jednu,
jer kako opisati ovu ljubav beskrajnu.

Sve je kako treba kad si tu,
ni kiša, ni sneg tada mi ne smeta,
i noći bez zvezda dobro došle su,
tvoja ljubav sve će da osvetli.

Sve bih učinila,

da sam mogla naći
put do tebe,

da te ranije sretnem
da sa tobom podelim svoje boli
da sa tobom naučim kako se voli.

Sad kad si tu,

želim zauvek da ostaneš
da snove iste sanjamo,

da oni vode nas.
Nema više lutanja,

jedno drugom smo spas.
Gde god krenem,

sa mnom ideš i ti.

Ti si najbolji za mene,

tvoje oči pune ljubavi
daju ritam mome srcu,

ni za šta te ne bih menjala,
ni za kakvu svetu tajnu,

ni za kakvo blago.
za mene ti si najvredniji

i samo meni trebaš ti.

A ja,

ja opet volim kao prvi put,
usne svoje tvojim predajem.
Pišem ti pesme, a znam
nisu one dobre za tebe
ne mogu napisati niti jednu,
jer kako opisati ovu ljubav beskrajnu.