Daniela Todorović - Nova Godina

Čekamo je svaki put,

i uvek je isto,

muzika, piće, gomila ljudi,

veselje do ponoći,

uz vatromet, prskalice i bucne petarde,

lete konfete, a ponekad i flaše,

svi pomalo pijani,

živimo bar jedan trenutak

neke priblizne sreće.

I uvek ona dođe,

iz Stare u Novu se pretvori,

ne baš da nam izrečene želje ispuni.

više da nam tek  nagoveštaj nade pruži,

da nam može biti bolje,

da je sreća negde tu i čeka na nas,

baš ovaj put, baš ove godine,

sve će možda biti drugačije,

radosnije ili strasnije.

I želje su nam opet iste, kao i prošle godine,

neko želi novi auto, neko novu ljubav,

neko staru da mu se vrati, neko želi prvo dete,

neko prvi poljubac,neko prvu strast da iskusi.

Neko će i upoznati ljubav pravu i za njim

izgubiti glavu,

neko ce možda suze da roni,

jer su dani  njihove ljubavi  odbrojani.

Neko će imati čarobnu noć,

dok sat polako otkucava ponoc.

10, 9, 8, 7,…ponoć dolazi,

svake godine, uvek isto.

6, 5, 4, …s časom vina,

sedim sama u gomili ljudi,

želja više nemam,

nestale su kad si otišao.

3, 2, 1,…svi se ljube,

samo ja okupana suzama gledam,

želim tebe da poljubim,

i ako znam da se odavno sama  jutrom budim.

I dok sat otkucava ponoć,

moje usne tiho šapuću,

srećna ti Nova, ma gde bio,

neka te sreća prati,

a u sebi nežno molim,

da mi te Nebo vrati,

da opet srećna sa tobom budem,

da opet mogu da te volim.

Srećna vam svima Nova Godina.