Daniela Todorović - Uvek i samo ti

Drugog ne mogu voleti, bio bi samo tvoja bleda kopija, maglom obavijena. Bio bi tek da vreme brze prođe, prevarila bih i izdala sebe.
Taman da mi se snovi nikada ne ostvare da budem deo, jedan mali deo tebe, nastavila bih da te volim, nastavila bih da se molim da mi se snovi s tobom ostvare.
I da nikad ne budeš više moj, uvek ćeš i samo ti biti neko koga volim, i ako ti druga pruži ono što ja nisam, poželeću ti sve najbolje.
Biću ti samo prijatelj stari i neću ti nikad pokazati emocije, stidljvo ću ih od tebe sakriti, ali ponekad biće jače od mene, da se držim podalje od tebe.
Možda ću te nazvati, samo glas da ti čujem, možda nećeš ni ti mene zaboraviti, a ja ću se uvek nadati, da nije gotovo između nas dvoje.
I ma koliko vremena da prođe, uvek ćeš biti samo ti, možda će ti nekad stati do moje ljubavi, to možda mi daje nadu, nada veru, , a vera mi daje snagu da čekam na ljubav.
Nadaću se da ću ti ostati , makar malo u sećanju, jer ja tebe neću nikad zaboraviti, ponekad ljubav traje večno, a ona neuzvraćena zna samo jako da boli.
Budiću se svako jutro i nastaviti ovaj moj život čemerni, vreme leti, ostaće za mnom kao trag ono najbolje što sam imala i volela, a to si bio ti, uvek i samo ti.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Daniela Todorović - Želim da budem sa tobom

Слика
Utorak je i osećam se tako veselom, neki kažu vreme je usporilo, kod mene teče prebrzo. Čekam veče da ti čujem glas, jer taj zvuk mi dušu spašava. Od sreće budna sam bila celu noć, čekam da mi dodirneš ruku, jer taj dodir mi život spašava. Smešim se, želim da budem sa tobom, želim da budem sada sa tobom. Svako vreme sa tobom provedeno je kao kratki letnji pljusak, mio, nežan, topao, ...ali kratak. Kad bi se zaustavilo vreme, eh, samo u trenutku kad sam sa tobom, da se napijemo jedno drugom nektara sa usana, da se zagrlimo i tako ostanemo dugo, dugo,.. Želim da budem sada sa tobom... želim... da budem... sa tobom...
Прикажи све

Daniela Todorović - Pesma je život moj

Слика
N eko mi je davno rekao pesma je život moj, moje zaveštanje, moja sudbina. Kroz krvotok mi pesma teče, reč po reč, stih po stih, pišem o tebi, o meni, o nama, o muškarcu-čoveku i ženi-čoveku i  ljubavi. Pesma je život moj, i ako život mi nije pesma, i traje ona u večnosti, besmrtna, postoji da bude svedočenje, da smo živeli, da smo se voleli. Ostaje za nama kao trag da smo verovali u snove, da smo preživeli sve tuge sakrivene u nama, da smo ozdravili od bola, jer smo dopustili sebi da volimo, ne jednom, nego više puta. I da nikada nismo odustali, da smo se uvek vraćali da nekoga volimo i da tu ljubav u pesmi opevamo. Za sve buduće duše, ona je tu, kao podsetnik, kao oda ljubavi. I zato pišem, reč po reč, stih po stih... Pesma je život moj.
Прикажи све

Daniela Todorović - Krug života

Слика
Vrti se, vrti se, kao vrteška u parku, naivni i dobri, pomislimo da se točak sreće okreće. I eto, nas ovde, na ovoj malenoj planeti, gde od sreće nema ni mrvice. Mislimo, ma neka ide život, živeću i pustiću druge da žive kako hoće. Voleću, i pustiću druge da vole, mene ili bilo koga. Ali, ne nevoljno uvučeni i prevareni, večno ćemo se vrteti u tom krugu života. I borićemo se, jer će nas napadati. I bićemo hrabri, neustrašivi i u boju nekad pobediti, nekad nesrećno izgubiti jer će nas kukavice izazivati, a najgori ološ izdati, u hordi, u čoporu, kao stampedo, tako složni u zlu, jurišaće da nas izbace negde daleko, ne znajući da odavde nema izlazaka. Ulaz je samo jedan, izlaz ne postoji. Davno uništen, mrežom zlosutnom ograđen. Krug života, to je samo ponavljanje, od života do života, da nam oduzmu veru, da nam ukradu nadu, da mam ogade ljubav, da mam unište volju. A mi, jadni mislimo, ma , biće bolje, u nekom životu posle, a možda se i u onom pre, nešto lepo dešavalo. Svi mi padamo ...
Прикажи све