Daniela Todorović - U LJUBAV SVE PRETVARAM

Dana kad sam rođena, kolevci mojom tri vile su prišle, suđenice moćne sudbinu mi predvidiše, prva reče : Lepa neka bude, neka sve lepotom osvaja, neka piše pesme setne, njima ljubav neka dočara.
Druga reče : nek je vole, neka ne mogu da joj odole, sve neka zavodi, sve oko sebe u ljubav neka pretvori. Treća beše vrlo stroga, pa tešku kletvu meni izreče : Neka pati jer će i drugi za njom patiti, neka njena potraga dugo traje i jednog dana kad odustane, on će se pojaviti, i srce svoje na dlanu joj pokloniti.
I tako živjeh, iz dana u dan, sve sam u ljubav pretvarala, oko sebe zavodila, a bila sama, patila i čekala, pesme pisala, u njima ljubav opisivala, nekad srećnu, nekad tužnu, živela sam hrabro svoju priču ružnu, čekajuci njega da mi ga sudba pošalje, i da sa njim smelo u život krenem dalje.
Godine su prolazile, jedna za drugom, polako, kao da nikuda ne žure, kao da vremena ima koliko hoćeš, kao da bol treba dugo da traje, i da ova patnja nikada ne prestane, dok od potrage za ljubavlju ja ne odustanem.

I odustadoh jednom, rekoh sad je dosta, više nikoga voleti neću, nikoga osvajati više, jer razočarenja je u meni i previše, čekaću da u moj život uđe on, tiho, nečujno, srca čistog i iskrenog, ljubav njegova će me obasjati, kletvu vilinu sa mene skinuti.

Čekam te...