Daniela Todorović - Sve boje ljubavi

Bela je boja moje venčanice,

koja dugo čeka onaj sretni dan

kada ću da ti kažem zauvek “da”.

Žuta je boja našeg Sunca i

predivnih suncokreta u polju,

pored kojih šetamo nas dvoje.

Plava je boja neba u koje gledamo

nas dvoje , noću sa terase,

dok malene zvezde posmatramo,

Zelena je boja mekane trave,

na kojoj ležimo nas dvoje,

snivajući u mašti naše snove.

Narandžasta je boja ukusne dinje,

koju s tobom slasno delim,

pre nego što se u carstvo snova preselim.

Crvena je boja moja omiljena,

najviše me u njoj voliš,

strast u tebi ona budi, čini da izludiš.

Ljubičasta boja, jednako ti draga,

na grožđe i vino ona te podseća,

jer vino magiju ima da sreću našu još više uveća.

Smeđa je boja naše klupe i drveta

pod kojim sedimo, dok reči ljubavi

jedno drugom tiho izgovaramo.

Crna je boja naše tuge, jer patimo kad

nismo zajedno, kriva je daljina,

koja nas ponekad razdvaja.

Sve su to boje ljubavi,

ima ih još više,

i svaka nas na nekoga podseća.

U svakoj vidimo i deo nas,

i sve je obojeno najlepšim bojama,

bojama ljubavi.