Daniela Todorović - Stihovi

Nadolaze oni iznenada,
kao posebno nadahnuće

u trenutku življenja.

Neprimetno, nenadano,

samo se jave u svim

oblicima svoje različitosti.

Nekad su plahoviti, nekad razneženi,

ponekad duboki i jaki.

Ima u stihovima svega,

tuge, radosti, iskrenosti, ljubavi,...

Volim te stihove,

to nadahnuće u poeziji.

Volim ih kao kad gore sto Sunca odjednom.

Baš tako, tom jačinom.

Volim da ih pišem,

volim da ih čitam,

volim da ih spojim sa muzikom,

pa da ih otpevam.

Ceo svoj život pretočim u stihove

i onda osetim sav život u Univerzumu.

I sve tad biva u harmoniji i ljubavi.

I tako živim, živim kao svi pesnici,

pišem istinu,

jer ona se piše stihovima,

a istina je večna,

pa je i poezija večna.

Ona oživljava i nanovo uvek vaskrsava.

Ona je nadahnuće darovana od Tvorca,

potekla iz iskona sa Drveta Života

i zato ja svoj život stavljam u stihove,

da budem bliže istini, bliže životu,

da živim u ljubavi i slobodi.

I volim stihove, volim poeziju,

tom jačinom,

kao kad gore sto Sunca odjednom.