Daniela Todorović - Spoznaja

Duša moja tamom zarobljena,

spavala je vekovima.

Sile mračne su je zaposele,

iz života u život me proganjale.

u iluziju sve pretvarale,

snove divne u more noćne stvarale.

Duh roda mog me održao,

da istrajem, da se borim,

nije dao da pokleknem,

da se izgubim, da se predam.

Snagu su mi moji preci slali,

put mi u Prav pokazivali.

Istinu mi šaputali, tajne otkrivali

i pravo znanje o svetovima prenosili.

Za borbu me hrabrošću nadahnuli,

da ne stanem, da idem dalje,

da prepreke sve savladam,

istinom me nagrađivali,

sveto znanje mi darivali.

Ljubav njihova noću me je grejala,

svetlost Sunca danju me je ispunjavala.

Spoznala sam ko sam i odakle sam došla,

kuda idem i kamo se vraćam.

Životi su bili sve teži i teži,

duša moja je patila,

srce stotinu puta krvarilo,

ali moj duh se nije predavao.

Nepokolebljivo je istrajavao,

svest o Rodu i ljubavi Tvorca,

moje telo je održalo,

moju dušu oplemenio.

Za rod i ljubav Tvorca živim,

za njih život svoj dajem,

iznova i iznova,

sve do kraja,

tamo gde je početak stvaranja,

gde je Tvorac moj i rod moj.