Daniela Todorović - Poslednja pesma o tebi

Nikada me bol nije uništila, samo sam jača postala. I nisam se osećala kao da gubim, već sam dobijala iskustvo više. Nisam se pokajala što sam tebe volela, niti te želim izbaciti iz srca, i dalje te volim, i voleću te još dugo, dok postojim i dok dišem. Moja sećanja o tebi biće ona najlepša, i kada me neko upita, reći ću : "on mi je i dalje u srcu". Još uvek su rane sveže i nedostaješ mi, svaki dan i dan posle. Čeznem da te čujem i saznam šta radiš, da li sam ti bar malo u mislima, ima li me još uvek u tvom srcu, makar u tragovima... Da li i ja tebi nedostajem... Pišem da sam jaka u svojoj patnji, i da živim stvarajući lepše sutra. Pišem o svemu drugom, da lakše prebrodim. Dani prođu nekako, ali noći su duge i tužne. Ponekad mi kane poneka suza iz oka, pomislim tada nije moralo ovako biti, možda još ima šanse za nas dvoje, možda ovoj našoj prići još nije suđen kraj. I pišem poslednju pesmu o tebi, a znam da će ih još biti, jer jedino u njima s tobom sam povezana, i jedino kroz njih s tobom pričam, jedino u njima možemo se još uvek voleti. I kad mi bude opet teško, najteže, ja ću uzeti papir i olovku i pisati. Pisaću o svojoj ljubavi i biću srećna, i nikada neće biti poslednja pesma o tebi. U njima ti živis, ti postojiš, voliš me, u njima si i dalje moj, i ja tvoja. Možda, nekada negde opet se sretnemo, i možda se opet iznova zavolimo. I zato neću prestati pisati o tebi, i ako svaki put sebi kažem, još samo jednu, još jednu pesmu i to je poslednja pesma o njemu, a znam da samu sebe lažem.