Daniela Todorović - Nedostaješ mi

Nedostaješ mi, baš ove noći posle kiše, koja donese neku hladnoću i jezu, kao da jesen već je stigla, a leto tek počelo je.
Nedostaješ mi svaki dan, i svaku noć, i rado bih s tobom veselo pričala, ali znam da smo sada samo "prijatelji" i ništa više.
Nedostaješ mi, pa bar mogu da o tebi pišem, jer mi to niko ne može ni zabraniti, ni oduzeti, odušak sebi dajem, dok pesmu ti sastavljam.
Nedostaješ mi, ni sam svestan nisi, koliko te volim i koliko boli kad gubiš u ljubavi, a znaš da koliko god da daješ, ostaješ sam.
Nedostaješ mi, jer premalo je vremena prošlo, i još se sećam svih onih ljubavnih reči, da jedno bez drugoga nikada nećemo moći.
Nedostaješ mi i pitam se ove noći, ali i one pre, da li i ja tebi nedostajem makar malo, da li ponekad poželiš da opet budem tvoj svet.
Nedostaješ mi, ali istinu prihvatam svu, uvek u ljubavi neko više voli, ovaj put to sam ja, sutra ili neki drugi dan, to ćeš s drugom ženom biti ti.
Nedostaješ mi, ali ti to nikada neću priznati, samo papir na kom pišem, to će znati, moja tajna nestaće kad zorom ovaj papir bacim.
Nedostaješ mi, ali nastavljam da živim, bez tebe, sama, ali hrabra kao svaka žena, evo novi dan se budi, novu sudbinu meni nudi.
Nedostaješ mi, ali drugi već postoji, već se javlja, već me rečima i osmehom osvaja, i čini sve da ti postaneš deo mog zaborava.
Хронолошки

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Daniela Todorović - Želim da budem sa tobom

Слика
Utorak je i osećam se tako veselom, neki kažu vreme je usporilo, kod mene teče prebrzo. Čekam veče da ti čujem glas, jer taj zvuk mi dušu spašava. Od sreće budna sam bila celu noć, čekam da mi dodirneš ruku, jer taj dodir mi život spašava. Smešim se, želim da budem sa tobom, želim da budem sada sa tobom. Svako vreme sa tobom provedeno je kao kratki letnji pljusak, mio, nežan, topao, ...ali kratak. Kad bi se zaustavilo vreme, eh, samo u trenutku kad sam sa tobom, da se napijemo jedno drugom nektara sa usana, da se zagrlimo i tako ostanemo dugo, dugo,.. Želim da budem sada sa tobom... želim... da budem... sa tobom...
Прикажи све

Daniela Todorović - Pesma je život moj

Слика
N eko mi je davno rekao pesma je život moj, moje zaveštanje, moja sudbina. Kroz krvotok mi pesma teče, reč po reč, stih po stih, pišem o tebi, o meni, o nama, o muškarcu-čoveku i ženi-čoveku i  ljubavi. Pesma je život moj, i ako život mi nije pesma, i traje ona u večnosti, besmrtna, postoji da bude svedočenje, da smo živeli, da smo se voleli. Ostaje za nama kao trag da smo verovali u snove, da smo preživeli sve tuge sakrivene u nama, da smo ozdravili od bola, jer smo dopustili sebi da volimo, ne jednom, nego više puta. I da nikada nismo odustali, da smo se uvek vraćali da nekoga volimo i da tu ljubav u pesmi opevamo. Za sve buduće duše, ona je tu, kao podsetnik, kao oda ljubavi. I zato pišem, reč po reč, stih po stih... Pesma je život moj.
Прикажи све

Daniela Todorović - Krug života

Слика
Vrti se, vrti se, kao vrteška u parku, naivni i dobri, pomislimo da se točak sreće okreće. I eto, nas ovde, na ovoj malenoj planeti, gde od sreće nema ni mrvice. Mislimo, ma neka ide život, živeću i pustiću druge da žive kako hoće. Voleću, i pustiću druge da vole, mene ili bilo koga. Ali, ne nevoljno uvučeni i prevareni, večno ćemo se vrteti u tom krugu života. I borićemo se, jer će nas napadati. I bićemo hrabri, neustrašivi i u boju nekad pobediti, nekad nesrećno izgubiti jer će nas kukavice izazivati, a najgori ološ izdati, u hordi, u čoporu, kao stampedo, tako složni u zlu, jurišaće da nas izbace negde daleko, ne znajući da odavde nema izlazaka. Ulaz je samo jedan, izlaz ne postoji. Davno uništen, mrežom zlosutnom ograđen. Krug života, to je samo ponavljanje, od života do života, da nam oduzmu veru, da nam ukradu nadu, da mam ogade ljubav, da mam unište volju. A mi, jadni mislimo, ma , biće bolje, u nekom životu posle, a možda se i u onom pre, nešto lepo dešavalo. Svi mi padamo ...
Прикажи све