Daniela Todorović - Kad bih mogla

Kad bih mogla da te ne volim,

da tvoje ime zaboravim,

da te više ne spominjem.

Kad bih mogla da te ne sanjam,

i u snu i na javi,

da te iz svojih misli potpuno izbacim.

Eh, kad bih mogla, radosna bih bila,

ponovo bih osetila kao da imam krila,

da je ovaj svet ipak srećno mesto.

Opet bih se zaljubila,

svoje srce drugom dala,

njemu se u ljubavi zavetovala.

Kad bih mogla bar malo manje da te volim,

kiši bih se opet radovala,

kada pada i na tebe me podseća,

na onaj dan kada sam te ugledala,

mokrog od kiše i odmah te zavolela,

i dušom i telom tebi se predala.

Kad bih mogla izbrisala bih to vreme

ili bi priču našu promenila.

Novu knjigu bih napisala,

i u njoj srećan kraj,

kako smo se voleli,

i do kraja života zajedno ostali.

Kad bih mogla, ali nemam moći te.

Ne mogu ništa od toga promeniti.

Mogu se samo tiho moliti,

noćima kada kiše padaju,

da opet ugledam tvoje mokro lice i kosu,

da opet započnemo našu romansu.

Kad bih mogla…