Daniela Todorović - Boja ljubavi

Iznova i iznova se rađah,

na ovoj, malenoj planeti.

Iznova i iznova sećanja mi brisali,

na sve što proživeh,

na sve što doživeh,

na sve što zavoleh.

Ne mogoste slomiti moj duh,

niti me uplašiti,

niti me naterati da mrzim.

Zvezde su mi u kosi,

u očima mi je sunčev sjaj,

a u srcu čista ljubav.

I ako ste stvorili crno-beli svet,

obojen patnjama i tugom,

ja ne pripadam tu.

Ni duh ni dušu vam ne dam,

suština moja časno se bori,

za istinu i slobodu,

i za ljubav i čast, ja živim.

Za smrt ne hajem ni malo,

znam da ja večno trajem.

Od iskona, pa do sada

duša moja luta izgubljena,

dom svoj rodni traži,

ne, on ovde nije,

iluziju ste lažnu stvorili,

ali me niste prevarili.

Istinu jednu znam,

dom moj je negde tamo,

negde daleko,

gde je svet obojen

samo jednom bojom,

bojom ljubavi.