Daniela Todorović - Bila sam

Bila sam sjaj u tvome oku,

iskrica plama u tvojoj duši,

strast koja se budi u tvom zagrljaju

i ljubav jedina u srcu tvom.

Bila sam vetar,

koji ti lice miluje,

kiša koja te umiva,

maleni leptirić

koji ti na rame sleti,

a ti ga nežno

svojim rukama skloniš.

Bila sam livada

kojom si hodio,

s nje cveće brao

i u buket pretvarao.

Svojim rukama

krunu si mi napravio i

svojom princezom proglasio.

Bila sam tvoja sreća,

tvoje sve.

Dom naš u mašti si stvorio,

naše nerođeno dete

svojim mislima poželeo.

Ime mu dao,

svojim sinom nazvao.

Bila sam treptaj tvoga oka,

tvoj izdah i uzdah,

kucanje tvoga srca,

tvoja nemir

i tvoja radost,

sva tvoja nada srećnog života.

Bila sam tvoje Sunce

koje te je budilo

i Mesec

koji te je uspavljivao.

Bila sam tvoj san,

i tvoja java,

ona koju si najviše voleo.

Bila sam,

ali više nisam.

Negde si me izgubio,

svojom grubošću ranio,

hladnoćom svojom odgurnuo,

dalekom sebi učinio,

ljubavi kraj poželeo.

Bila sam…

I sad ne znam

kojim putem da idem,

kako da te vratim,

jer još uvek te volim.

Izgubljena,

sama,

lutam bez tebe,

a srce moje za tobom se slama.

Bila sam…