Daniela Todorović . Oduvek sam te volela


Od trenutka kad sam čula tvoj smeh i okrenula se u tvom pravcu. Znala sam to, čim sam pogledala tvoje oči, da te volim od početka vremena. Oduvek, uvek i zauvek... I naše šetnje po kiši gradom, i naše sedenje na plaži, zagrljeni i očarani svaki put divnim zalaskom sunca. I naše ispijanje jutarnje kafe na terasi našeg malog stana. Sve je to bila naša ljubav, oduvek, uvek i zauvek... Naši poljubci isceljivali su sve boli u nama, naši zagrljaji davali su nam svu snagu da istrajemo u našoj ljubavi. Znala sam tada, kao što znam i sada, da oduvek sam te volela i nikada nije postojao drugi, znala sam to pre nego što sam spoznala sebe. Znala sam to i kad sam ranjena krvarila, slomljenog srca i zbunjene duše. Znala sam to i tog jutra kada si otišao nekim svojim drugačijim putem a meni ostavio moj srušeni svet. I prolaze dani, dugi kao godine, ma i vekovi celi, ali, ja nisam prestala da te sanjam, nisam prestala da te volim, i ako ponekad, to me rasplače, sva ta sećanja stvaraju tugu. A, ipak opet bih, opet bih tebe izabrala da volim, da ponovo proživim naše najlepše dane i noći, samo sad bih stvorila više vremena za tebe, ma svo vreme bilo bi tvoje i ne bih dopustila da se ova ljubav završi, ali bili smo tako mladi... Znam samo da sam te oduvek volela, uvek i zauvek...

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Daniela Todorović - Želim da budem sa tobom

Слика
Utorak je i osećam se tako veselom, neki kažu vreme je usporilo, kod mene teče prebrzo. Čekam veče da ti čujem glas, jer taj zvuk mi dušu spašava. Od sreće budna sam bila celu noć, čekam da mi dodirneš ruku, jer taj dodir mi život spašava. Smešim se, želim da budem sa tobom, želim da budem sada sa tobom. Svako vreme sa tobom provedeno je kao kratki letnji pljusak, mio, nežan, topao, ...ali kratak. Kad bi se zaustavilo vreme, eh, samo u trenutku kad sam sa tobom, da se napijemo jedno drugom nektara sa usana, da se zagrlimo i tako ostanemo dugo, dugo,.. Želim da budem sada sa tobom... želim... da budem... sa tobom...
Прикажи све

Daniela Todorović - Pesma je život moj

Слика
N eko mi je davno rekao pesma je život moj, moje zaveštanje, moja sudbina. Kroz krvotok mi pesma teče, reč po reč, stih po stih, pišem o tebi, o meni, o nama, o muškarcu-čoveku i ženi-čoveku i  ljubavi. Pesma je život moj, i ako život mi nije pesma, i traje ona u večnosti, besmrtna, postoji da bude svedočenje, da smo živeli, da smo se voleli. Ostaje za nama kao trag da smo verovali u snove, da smo preživeli sve tuge sakrivene u nama, da smo ozdravili od bola, jer smo dopustili sebi da volimo, ne jednom, nego više puta. I da nikada nismo odustali, da smo se uvek vraćali da nekoga volimo i da tu ljubav u pesmi opevamo. Za sve buduće duše, ona je tu, kao podsetnik, kao oda ljubavi. I zato pišem, reč po reč, stih po stih... Pesma je život moj.
Прикажи све

Daniela Todorović - Krug života

Слика
Vrti se, vrti se, kao vrteška u parku, naivni i dobri, pomislimo da se točak sreće okreće. I eto, nas ovde, na ovoj malenoj planeti, gde od sreće nema ni mrvice. Mislimo, ma neka ide život, živeću i pustiću druge da žive kako hoće. Voleću, i pustiću druge da vole, mene ili bilo koga. Ali, ne nevoljno uvučeni i prevareni, večno ćemo se vrteti u tom krugu života. I borićemo se, jer će nas napadati. I bićemo hrabri, neustrašivi i u boju nekad pobediti, nekad nesrećno izgubiti jer će nas kukavice izazivati, a najgori ološ izdati, u hordi, u čoporu, kao stampedo, tako složni u zlu, jurišaće da nas izbace negde daleko, ne znajući da odavde nema izlazaka. Ulaz je samo jedan, izlaz ne postoji. Davno uništen, mrežom zlosutnom ograđen. Krug života, to je samo ponavljanje, od života do života, da nam oduzmu veru, da nam ukradu nadu, da mam ogade ljubav, da mam unište volju. A mi, jadni mislimo, ma , biće bolje, u nekom životu posle, a možda se i u onom pre, nešto lepo dešavalo. Svi mi padamo ...
Прикажи све